Radni život

Prava i dužnosti u radnom životu

Radni život u Norveškoj upravlja se mnogim zakonima i dogovorima, na primjer, Zakon o radnom odnosu i Zakon o godišnjem odmoru.
Političari u Parlamentu donose zakone, dok se poslodavci i uposlenici slože o dogovorima preko svojih sindikate.
Zakoni važe za sve poslodavce i uposlenike, dok ugovori važe za određene stručne grupe.

Primjeri nekih od zakonski određenih prava:

  • Svi uposlenici u Norveškoj imaju pravo na radni ugovor. Ugovor će, između ostalog, sadržavati ugovorenu platu i radno vrijeme.
  • Jedna normalna radna sedmica / tjedan ima 37,5 sati.
  • Uposlenici u Norveškoj imaju pravo na minimalno četiri sedmice / tjedna/ godišnjeg odmora u toku kalendarske godine.
  • Uposlenici u Norveškoj imaju pravo biti odsutni sa posla, sa punom platom, jedan određen broj dana, ako su oni ili njihova djeca bolesni.
  • Uposlenici koji dobiju djecu imaju pravo na plaćeno odsustvo.
  • Uposlenici imaju pravo na platu dok su pod obukom.

Činjenice

Zakon o radnom odnosu

je bitan zakon koji važi za sve uposlenike u Norveškoj. Svi uposleni i poslodavci moraju pratiti ovaj zakon. Zakon o radnom odnosu između ostalog govori o:

  • upošljavanju i ugovorima
  • radnom vrjemenu
  • odsustvu od posla
  • radnoj bezbjednosti / sigurnosti (HMS)
  • Poslodavac ima glavnu odgovornost za radnu sredinu na radnom mjestu, dok uposlenik ima odgovornost za:
  • stvaranje dobre radne sredine
  • učestvovanje u postavljenju mjera da bi se radna sredina poboljšala
  • učestvovanju u organiziranom poslu za zaštitu i poboljšanje radne sredine u preduzeću

Iz Zakona o radnom odnosu

Zakon o godišnjem odmoru

govori između ostalog nešto o tome:

  • koliko godišnjeg odmora imamo pravo
  • kada se godišnji odmor uzima
  • godišnji odmor u otkaznom roku
  • novi posao i godišnji odmor
  • bolest tokom godišnjeg odmora

Zakon o godišnjem odmoru je jedan takozvani minimalni zakon. To znači da neki uposleni imaju bolje ugovore nego ono što zakon govori, ali niko nema lošije.